Istinski komicar

Published on 17:26, 05/02,2013

Biti komicar, a tek istinski danas je vrlo profitabilna profesija. Serem, hocu da kazem da smo svi blago prsli. Cisto onako da se zna. Uz silnu tehnologiju prisutnu u nasem divnom modernom svetu i svu glupost koju smo uspeli da iskoristimo ne bi li zaradili bar jos jedan dinar i uz ovu moju divnu iritantnu jebenu tastaturu koja jedva radi kao i Linux sitem koji bez pardona koci iz sekunde u sekund kako da ne kazemo da zivimo nase snove, nase fantazije i nase najvece nade? 
 
Pritom, moram da dodam, da me jebeno "Space" dugme blago iritira. Mislim da ce ova tastatura poceti da uci osnove aerodinamike kroz tvrde prepreke, kao npr. prozor. Istina, svi smo mi prsli, ali zasto zavrsiti pricu i pesmu samo na tome? Zasto ne bismo razvili jos vece ludilo, zasto se recimo ne odreknemo svih nacina shvatanja i predrasuda i stereotipa i pakosti i lazi i ostalih kuraca i jednostavno ignorisuci ih postali fini? Kao pocnemo da budemo fini jedni prema drugima? Zamislite samo, idete ulicom i srecete gomile nakezenih ljudi koji uporno laskaju jedni drugima, kojima nista ne smeta i svi se postuju, svi su na visokoj moralnoj lestvici, kao politicari. Undecided Bilo bi kul, ja bih prvi isao glavnom ulicom i kezio se kao debil. Cool Naravno, ocekujuci istu pozitivnu reakciju od drugih sunarodnika. Jebem li ga, ne moze da skodi, zar ne?
 
A onda posle nekog vremena mi evoluiramo u presvesna bica univerzuma, i pocnemo da se tripujemo i svi ujutru meditiramo po parkovima, trgovima, plazama, banderama, i pozdravljamo Sunce i ponasamo se smireno i blazesno i udisemo duboko i izdisemo isto tako...samo nastavljamo da udisemo. I onda svi naprasno skontaju da nam ne treba nikakva Vlada, ni pare, ni hrana, mislim dajte, koji ce nam kurac imamo Sunce, ne treba nam kriminal jer smo svi dobri, ne treba nam droga jer meditiramo ne treba nam TV ni Veliki Brat jer nas jednostavno zabole kurcina za njih. Pa da, nista nam ne treba. Zamislite samo koliko je sve to nadomak nasih zivota, samo zamislite???
 
Jednog dana kad umremo, iza nas ostanu generacije cistih, bistroumnih dzedaja koje zabole kurac za sve i jedino sto zele je da postuju sve oko sebe, zive u blazenstvu i istrazuju univerzum. Ako pritom sretnemo "neprijatelje", primenimo galakticki kung fu i sve je opet u harmoniji. O da, meni se svidja ovakva realnost, svidja mi se nasa buducnost, svidja mi se ono sto predstoji!!!
 
Naravno, kad bi predstojalo...